Značaj kontrole i ranog otkrivanja raka dojke


Opšte je poznato da je rak dojke vodeća maligna bolest kod žena, kako u svetu tako i kod nas. Podaci Svetske zdravstvene organizacije i GLOBOCAN-a govore da godišnje u Srbiji od ove bolesti oboli 4700 žena (podatak dela bez Kosova, na Kosovu je taj broj oko 1000 žena godišnje). Podaci govore da je 2018. godine od ove bolesti u Srbiji preminulo 1691 žena i 77 muškaraca. Mnogo je tekstova napisano o značaju kontrole i ranog otkrivanja nastanka ove bolesti kada je tretman mnogo lakši, a pozitivan ishod lečenja izvesniji. Važna je i činjenica da su stalan razvoj i primena novih lekova doprineli boljem i uspešnijem lečenju. Ipak, čini se da je mnogo veći napredak u poslednjem periodu učinjen u oblasti dijagnostike. 


Veliki pomak u oblasti molekularne biologije u smislu „dešifrovanja“ ljudskog genoma učinio je da dođe do značajnog napretka u oblasti dijagnostike mnogih bolesti i stanja, posebno u onkologiji gde glavnu ulogu u razvoju metastatske „kaskade“, odnosno razvoja bolesti čine geni odgovorni za to.


Upravo genetsko (proveravanje stanja i postojanja mutacija kod gena) a posebno genomsko testiranje ( ispitivanje kako mutirani gen funkcioniše) sve više preuzima primat u definisanju terapije, odnosno tu terapiju ćini „personalizovanom“, dakle adaptiranom i osmišljenom za svakog pacijenta ponaosob a na osnovu profila kancera i same njegove biologije – pravca i načina u kome će da se razvija. Kod svake žene CA dojke je jedinstven i specifičan i  zato je važno ući u njegovu “dubinu” i shvatiti ga do najdubljeg nivoa.  Ovakva najnovija genomska dijagnostika, koja je već ušla u primenu na klinikama širom sveta i nalazi se u okviru svih značajnih kliničkih vodiča za lečenje kancera, u sve većoj meri dopunjuje/potiskuje dosadašnje kliničke dijagnostičke metode koje su, iako važne i značajne u dosadašnjem periodu, ipak nesavršene uz dosta dokazanih slabosti.


Značajno mesto kod CA dojke u svim kliničkim vodičima upravo čine tkzv genomski testovi, koji definišu potencijal i mogućnost razvoja metastaza i samim tim potrebu ili ne za primanje hemoterapije (značajan broj pacijentkinja – tacnije 46%, koje na osnovu dosadašnjih-standardnih kliničkih metoda prima hemoterapiju zapravo ne bi trebalo da je prima i bezbedno može da je izbegne), odnosno precizno definišu koji je subtip kancera ( kod oko 23% pacijentkinja je pogrešno definisan subtip na osnovu dosadašnjih-standardnih kliničkih metoda) a upravo na osnovu subtipa se određuje terapija.


Svaka terapija koja se prima radi tretmana bolesti pored pozitivnih, ima i one negativne efekte naročito kada je u pitanju hemoterapija, i zato dijagnoza karcinoma dojke često može značiti da su pacijentkinje suočene sa mnogim teškim i neodgovorenim pitanjima: Koje su mi opcije? Koje su šanse da se CA vrati? Koji je subtip Ca koji ja imam? Da li mi treba hemoterapija? Mogu li imati koristi od manje radikalne strategije lečenja? Otuda je veoma značajna činjenica da je odgovor na ova, i mnoga druga pitanja moguć, upravo uz pomoć ovih genomskih testova koji su napravljeni sa ciljem ne samo da se sačuva život već da se vodi računa o tome šta sledi posle - da se, što je moguće bolje,  personalizovanom medicinom sačuva žensko telo od svih toksičnih efekata prekomerne terapije... Ti testovi su najbolji dokaz i potvrda pozitivnog uticaja koji tehnološki napredak ima na naše živote.